kiprovina - vrbica -epilobium angustifolium

Cvijet i pčela - ima neka tajna veza!
Pravila foruma
Teme vezane uz sve vrste bilja - dobro je znati više o magičnom svijetu biljaka koji je svuda oko nas !

kiprovina - vrbica -epilobium angustifolium

PostPostao/la daliborsicanica » 20 srp 2012, 18:23

Kiprovina - vrbica - epilobium angustifolium - video - pogorelica 1200 m.n.v.
http://www.youtube.com/watch?v=Pz2QtdirPuk&feature=plcp
daliborsicanica
 
Postovi: 10
Pridružen/a: 14 sij 2011, 19:54
Lokacija: Kiseljak, BiH

Re: kiprovina - vrbica -epilobium angustifolium

PostPostao/la dbhappy_mamma » 24 srp 2012, 08:12

:bravo Dalibore ,svaka čast...svaki tvoj novi video sve je bolji i bolji,a mogu ti reći da se osjećam povlaštenim čovjekom jer ih gledam među prvima od tisuće slijedečih posmarača.

Hvala ti !

:love

mama Sanja
Imagine all the people living life in peace...
Avatar
dbhappy_mamma
 
Postovi: 995
Pridružen/a: 13 sij 2011, 17:13
Lokacija: Slavonski Brod

Re: kiprovina - vrbica -epilobium angustifolium

PostPostao/la dbhappy_mamma » 24 srp 2012, 08:18

EPILOBIUM ANGUSTIFOLIUM L.

S i n o n i m i:

Chamaenerion angustifolium (L.) Schur, Enum. Pl. Transsilv., Chamaenerion angustifolium (L.) Scop., Chamerion angustifolium (L.) Holub,, Epilobium brachycarpum Leight., Epilobium gesneri Vill., Epilobium gracile Brügger, Epilobium gracile Brügger,, Epilobium leiostylon Peterm., Epilobium macrocarpum Stephan, Epilobium neriifolium H.Lév., Epilobium rubrum Lucé, Epilobium salicifolium Clairv., Epilobium salicifolium Stokes, Epilobium spicatum Lam., Epilobium verticillatum Ten., Epilobium variabile Lucé, Pyrogennema angustifolium (L.) Lunell, Amer. Midl.

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i višecelijski organizmi sa eukariorskim tipom grade celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice

Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice

Klasa- Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Archichlamideae (Horypetalae; Rosidae) - Biqke sa slobodnim krunicnim listi}ima

Nadred (Super ordo): Rutanae

Red (Ordo): Myrtales

Podred (Subordo): Onagrineae

Familija-Porodica (Familia): Onagraceae- Pupoljke

Potfamilija-Potporodica (Subfamilia): Onagroideae

Pleme(Tribus): Epilobieae

Rod (Genus): Epilobium

Sekcija (Section): E. sect. Epilobium 8-) ;)

slika

slika


ISTORIJA:

Prva spominjanja lekovitih svojstva kiprovine zabeležena su još u XII veku. U našoj tradicionalnoj medicini, ta biljka se nije koristila mnogo. Ona je eksploatisana u nemackoj, ruskoj, tibetanskoj i mongolskoj narodnoj medicini. Sa otkricem novog sveta došlo se do saznanja da su americki indijanci iz plemena ,,Crna noga“ trljali lice i ruke prahom nacinjenim od unutrašnje kore kiprovine. On im je pružao veliku pomoc, kako bi se zaštitili od hladnoce tokom zime. Od tog praha i rizoma kiprovine pravili su caj, koji je služio kao klistir i pomagao njihovim bebama da reše problem opstipacije (zatvora). Dug vremenski period kiprovina je zapostavljana i skoro da niko na nju nije obracao pažnju. Cak su engleski botanicari u XVIII veku ovu tipicno korovsku biljku, registrovali kao retku (endemsku) vrstu. Za njeno stanište odredene su lokacije sa dosta humusa i vlage. Kasnije, prilikom bombardovanja Londona primeceno je da krateri od nemackih bombi vrlo brzo zarastaju ovom biljkom. Hteli ne hteli engleski botanicari tada su morali priznati grešku i uvažiti njena invazivna svojstva. Taksonomija roda kome pripada kiprovina, konstantno je menjana u raznim botanickim krugovima. Ipak savremena sistematika, zasnovana na genetskim istraživanjima, iskazuje tendenciju da se ranije priznati rodovi Boisduvalia, Chamaenerion, Chamerion, Pyrogennema i Zauschneria ukljuce u rod Epilobium. Da bi preživeli teška vremena u dorevolucionom periodu, ruski seljaci poceli su od kiprovine praviti surogat (zamenu) kinemskom i indijskom caju. S obzirom da su to cinili vrlo kvalitetno ovaj proizvod brzo se rascuo. ,,Koporski caj“ - naziv je dobio po selu Koporu u Sankt-Peterburgskoj oblasti, gde je nastala i razvijala se tehnologija njegove proizvodnje i primene. Skoro preko noci ovaj egzoticni ruski caj postao je vrlo popularan napitak u Evropi. Doslovce receno predstavljao je jedan od vodecih produkta izvoza u staroj Rusiji. Prevazilazio je izvoz konoplje i meda. Kiprovina je hranljiva, lekovita i medonosna. U novije vreme naucno su ispitana i potvrdena njena medicinska svojstva. Zbog svoje markantnosti i lepote kiprovina je postala simbol i zaštitni znak mnogih nacionalnih parkova, gradova i teritorija. U konkurenciji velikog broja divljih biljaka, kandidovanih da postanu simbol županije u Londonu 2002.g, pobedila je baš kiprovina. Cvet kiprovine stoji kao simbol na grbu oblasti Jukon u Kanadi, oblasti Hedmark u Norveškoj i oblasti Južna Ostrobotnija u Finskoj. Naš poznati botanicar Cedomil Šilic postavio je fotografiju kiprovine na naslovnoj strani svoje knjige ,,Šumske zeljaste biljke“. Iako kiprovina poseduje osobine korova, sve cešci su pokušaji da se ona privede kulturi i upotrebi kao hortikulturna vrsta.

ETIMOLOGIJA:

Poreklo naucnog imena roda dolazi od grckog epi = na i lobium = ljuska, mahuna (zato što se na plodu zadržava cvetni omotac) Naucni naziv vrste potice od latinskog. angustus = uzan i folium = list (uskolistan). Na engleskom se zove fireweed, sto je proisteklo iz njene sposobnosti da se brzo regeneriše poslije požara.

OPIS BILJKE:

Kiprovina je samonikla, višegodišnja, zeljasta biljka koja naraste 50-150 (200) cm visine. Ona je gemikriptofit - biljka, ciji nadzemni delovi preko zime odumiru, a njihovi donji delovi ostaju zašticeni od niskih temperatura, jer ih prekrivaju lisna stelja i sneg Kiprovina ima debeo puzajuci rizom (podanak) od koga se, u obliku vreže, odvajaju mnogobrojni, bledi, podzemni staloni. Vlaknast korenov sistem doseže na dubinu od 2 m. Stabljika je okrugla ili brago-uglasta, uspravna ili poluuspravna, prosta, rede razgranata, pretežno gola, a pri vrhu crvenkaste boje. Gusto je obrasla spiralno rasporedenim listovima slicnim vrbi (otuda ime ,,vrbolika“). Listovi su prosti, izduženo-kopljastog oblika, na vrhu zaoštreni, a ka osnovi klinovidno suženi. U zoni cvetova prelaze u uske pricvetnike. Dugacki su 4-15(20) cm, a široki 0,7-2,0(3,0) cm. Mogu biti sedeci ili stoje na kracim lisnim dršcicama. Po obodu su široko uvijeni, celi ili sitno žlezdaso-nazubljeni. Lice pljoske je tamno-zeleno i sjajno, a nalicje sivo.zeleno, purpurno-crveno ili bledo-ružicasto. Lišce kiprovine jedinstveno je po tome, što ima kružnu lisnu nervaturu. Nerv se ne završava na rubu lista, vec formira kružnu petlju i produžava dalje sa suprotne strane lista. Ova osobina cini biljku vrlo prepoznatljivom. Cvetovi su hermafroditni (dvopolni), neznatno zigomorfni i u precniku široki 1,5 - 2 (3) cm. Sakupljeni su u retke, terminalne (vršne), grozdaste cvasti dužine 10-45 cm. U zavisnosti od lokalnog ekotipa boja cveta se krece od ljubicastopurpurne, preko bledoružicaste do bele. Kad precvetaju i osuše se, cvetovi delimicno poplave. Imaju dvostruki cvetni omotac, relativno su krupni, malo nepravilni, cetvorodelni i radijalno simetricni. Krunicu cine 4 krunicna listica koji su u bazi uski, ali se prma vrhu šire i dobijaju obratnojajast ili okrugli oblik. Latice su razlicite velicine, dve gornje su vece od donjih. Dosta su otvorene i blago povijene unazad. Cašica je duboka, rasecena i cetvorodelna. Cašicnih listica takode ima 4. Spolja su crvenkasti, tamniji od latica i vrlo slabo maljavi.. Imaju izduženo kopljast oblik, a slicne su dužine kao i krunicni listici. U donjem delu su medusobno srasli. Tucak ima cetvorodelnu rilicu. Plodnik je podcvetan. Pprašnika ima 8, povijeni su nadole i složeni u jedan krug. Polenovih zrna imaju loptast oblik, a precnik im se krece od 4,8 - 8,4 mikrona. Boja im je žutozelena. Kiprovina cveta od juna do septembra, zavisno od nadmorske visine. Na cvasti prvo cvetaju donji cvetovi. Cvetovi opojno mirišu, narocito nocu. Cvetanje traje od 30-35 dana. Plod je uska, blagoizdužena, cetvorouglasta cahura (slicna mahuni) crvenkaste boje. Paperjasto je prekrivena kratkim dlacicama. Dostiže dužinu od 4 do 8 cm. Kad sazri otvara se pucanjem na cetiri dela, koji se povijaju unazad i oslobadaju veliku kolicinu semena. Na repu semenki viore se dugacki, beli, svilasti cuperci (odatle i ime ,,svilovina“). Dlacice su rašcupane i podsecaju na krestu. One oomogucuju vetru da seme raznese daleko, jer obavljaju funkciju padobrana. Plodovi sazrevaju u avgustu i septembru.

STANIŠTE:

Pripada cirkumpolarnom flornom elementu, tj naseljava borealne šume umerenog pojasa severne hemisfere. Ima sposobnost da brzo kolonizuje otvorene prostore, pa najcešce raste u velikom mnoštvu: na krcevinama i požarištima, po poljima i isušenim tresetištima. Zarasta šumske cistine, secišta, progale, vetrolome, vetroizvale, snegolome i snegoizvale, kako kod cetinarskih tako i kod lišcarskih šuma. Cesto raste zajedno sa malinom i drugim heliofilnim vrstama, sve dok je šipražje i drvenaste vrste ne potisnu i unište. Može se naci i na vecim nadmorskim visinama cak do 1800 m. Raste po suvatima i planinskim pašnjacima, zajedno s klekom i borom krivuljem. Kao korov zauzima suva i osuncana mesta kraj seoskih puteva i useva, uz ograde i živice, po bedemima nasipa i kanala, te pored železnickih pruga i autoputeva. Raste na svežim slabo kiselim, nitratima bogatim, humusnim, pešcanim, šljunkovitim i glinastim zemljištima, od nizija pa do subalpskog i alpskog vegetacionog pojasa.

RASPROSTRANJENOST:

AFRIKA

Severna Afrika: Maroko

UMERENA AZIJA

Zapadna Azija: Avganistan; Kipar; Iran; Irak; Sirija; Turska

Kavkaz: Jermenija; Azerbejdžan; Gruzija; Rusija - Dagestan

Sibir: Rusija - istocni Sibir, zapadni Sibir

Srednja Azija: Kazakstan; Kirgizija; Tadžikistan; Turkmenistan; Uzbekistan

Mongolija: Mongolija

Ruski daleki istok: Rusija – Daleki istok

Kina: Kina - Gansu, Guizhou, Hebei, Šandong, Henan, Hubei, Jiangxi, ?ilin, Liaoning, Nei Mongol, Ningksia, Kinghai, Shanksi, Sicuan, Xinjiang, Ksiizang i Yunan

Istocna Azija: Japan - Hokaido, Honšu; Koreja

TROPSKA AZIJA

Indijski potkontinent: Butan; Indija; Nepal; Pakistan

Indokina: Mijanmar

EVROPA

Severna Evropa: Danska; Farska ostrva; Finska; Island; Irska; Norveška; Svedska; Velika Britanija

Srednja Evropa: Austrija; Belgija; Ceška; Slovacka; Nemacka; Madarska; Holandija; Poljska; Švajcarska

Istocna Evropa: Belorusija; Estonija; Litvanija; Letonija; Moldavija; Rusija – Evropski deo; Ukrajina

Jugoistocna Evropa: Albanija; Bugarska; Bivša Jugoslavija; Grcka; Italija; Rumunija

Jugozapadna Evropa: Francuska; Portugalija; Španija

SEVERNA AMERIKA

Subpolarna Amerika: Kanada - Severozapadna teritorija, Jukon; Grenland; SAD - Aljaska

Istocna Kanada: Kanada - Novi Brunsvik, Njufaundlend, Nova Skotska, Ontario, Ostrvo Princa Edvarda, Kvebek

Zapadna Kanada: Kanada - Alberta, Britanska Kolumbija, Manitoba, Saskacevan

Severoistocna SAD: SAD - Konektikat, Indijana, Maine, Masacusec, Nju Hemšir, Nju Džersi, Njujork, Ohajo, Pensilvanija, Rod Ajlend, Vermont, ZapadnaVirdžinija

Sever centralne SAD: SAD - Minesota, Nebraska, Severna Dakota, Južna Dakota, Wiskonsin

Severozapadne SAD: SAD - Kolorado, Ajdaho, Montana, Oregon, Vašington, Vajoming

Jugoistocne SAD: SAD - Delaver, Kentaki, Marilend, Tenesi, Virdžinija

Jug centralne SAD: SAD - Novi Meksiko

Severozapadne SAD: SAD - Arizona, Nevada, Juta

VARIJABILNOST:

Kiprovina potice iz familije (porodice) Onagraceae. – pupoljki. Davne 1836.god ime familije odredio je J.Lindley i to po rodu Onagra (sada poznatom kao Oenothera). Porodica obuhvata 640-650 vrsta biljaka, žbunja i drveca, grupisanih u 20-24 roda. Deli se na dve Potfamilije (potporodice): Onagroideae. i Ludwigioideae. Potfamiliju Onagroideae cine šest plemena: Epilobieae, Circaeeae, Lopezieae, Hauyeae, Gongylocarpeae i Lopezieae, sa oko 400 rodova. Pleme Epilobieae sastoji se od dva roda: Epilobium L.i Chamerion Raf. ex Holub. Kiprovina pripada rodu Epilobium, koji broji oko 14 vrsta. Nekoliko eminentnih naucnika bavilo se proucavanjem ovih biljaka. Heinrich Carl Haussknecht krajem XIX veka, a skoro vek kasnije i Peter H. Raven istraživali su filogeniju, taksonomiju i sistematiku roda Epilobijum. O kiprovini je najviše pisao Peter Michaelis'.

Kao važece, priznaju se sledece podvrste i varijetet kiprovine:

Epilobium angustifolium ssp. angustifolium (L.) Holub

Epilobium angustifolium subsp. circumvagum Mosquin

Epilobium angustifolium L. var. intermedium (Lange) Fernald

GAJENJE:

Kiprovina je invazivna vrsta i jak kompetitor, pa se u nauci tretira kao korov. Po logici stvari bilo bi suludo gajiti korov. Ipak zbog njenih nutritivnih vrednosti i lekovitih svojstava ima pokušaja da se ova biljka uvede u kulturu. Kiprovina je svetloljubiva biljka. Prirodno bi bilo gajiti je na otvorenom polju, po pašnjacima, isušenim tresetištima i narocito na požarištima. Vatra podstice klijanje semena kiprovine, a ujedno pomaže eliminaciju ostalih konkurentskih vrsta. Može se gajiti na vlažnim krecnjackim i blago kiselim zemljištima, Voli staništa koja su bogata mineralnim materijama i azotom. Najvecu kolicinu aktivnih supstanci imaju jedinke koje rastu na humusom bogatim tresetištima. U septembru kiprovina sadrži najviše vitamina C, a na pocetku cvetanja najbogatija je taninima. Ona raste, cveta i umnožava se, sve dok ima otvorenog prostora i prima dosta svetlosti. Cim je potisnu u zasenu, dominantne vrste žbunja i drveca, ona odumire. Ipak njeno seme ostaje u žemljištu i mnogo godina održava klijavost. Ako slucajno, usled neke elementarne nepogode, dode do iznenadnog narušavanja sklopa, ono ce ponovo isklijati. Kiprovina se razmnožava pomocu semena i rizoma. Seme je vrlo sitno i lako. Jedna cahura sadrži od 300- 400 semena, a biljka u vegetaciji donese do 80 000 semenki. Jednom ukorovljena biljka ima tendenciju da se širi rizomima. Na vertikalnim i horizontalnim stalonima, kiprovina razvija brojne dodatne pupoljke, koji doprinose brzom vegetativnom razmnožavanju. Na kvadratnom metru može se aktivirati preko dvesta pupoljaka, što doprinosi brzom zarastanju terena. U južnoj zoni svog areala kiprovina ce cvetati pocetkom leta, a na severu u zoni borealnih šuma u septembru. Podnosi niske temperature i do – 20 ° C. Problem kultivisanju kiprovine može predstavljati i njena krhka stabljika koja se lako lomi. Od štetocina znacajnije štete može pretrpeti jedino od gusenica iz familije Geometridae – mrazovaca. Kiprovinu potiskuju i biljke koje su bolje prilagodene toplom i suvom letnjem vremenu. Spada u red odlicnih medonosnih biljaka. Dnevni unos može da bude do 10 kg nektara. Kiprovina narocito dobro luci nektar, kada su noci hladne, a dani topli. Ukupan prinos je 40 kg meda po košnici. Sa 1 ha može se dobiti 600 kg meda. Ujedno pcele nakupe i mnogo polena. Zbog veoma lepog izgleda ova biljka zaslužuje da se gaji kao dekorativna (ukrasna) vrsta.

SADRŽI:

fenolna jedinjenja, flavonoide, hanerol, pektine, masna ulja, šecere, alkaloide, tanine, triterpenske kiseline, askorbinsku kiseilinu, karotin, sluzi, soli kalcijuma, fosfora i kobalta, bakar, gvožde, nikl, litijum, titanijum, mangan, bor, kalijum, magnezijum, molibden i natrijum

KORISTI SE:

nadzemni deo biljke u cvetu (Epilobii herba )

Proizvodnja: Berba se izvodi u toku cvetanja biljke. Sakupljanje se obavlja po lepom i suncanom vremenu, posle skidanja rose. Da roba ne bi propala, moramo je osušiti u vrlo kratkom roku i pri tom izbegavati mesta sa povišenom vlažnošcu vazduha. Sirovina se suši pod strehom, na tavanu ili u dobro provetrenim prostorijama. Prethodno mora biti razastrta na prostirku (od hartije ili tkanine) i pri sušenju je obavezno treba prevrtati. Osušena roba cuva se u drvenim sanducima na suvom mestu. Odnos sveže i suve droge je 4:1. Rok upotrebe 2 godine. Interesantno je to, da kvalitet sirovine u prve 2 godine sa starošcu raste, a ne opada.

Opis droge: Sirovina se sastoji od smeše suvih listova i cvetova. Listovi su zeleni i dugi do 15 cm. Bledo-ružicasti cvetovi dostižu precnik od 2 mm. Osušena droga ima blagoprijatan miris i malo opor ukus. Može sadržati do13% vlage, do10% ukupnog pepela, do 1% organskih materija, do 1% neorganskih materija. Ne sme sadržati izmet glodara i ptica, trulež, plesan i delove otrovnog bilja.

cvet kiprovine (Epilobii flos)

Proizvodnja: Bere se u fazi najaceg cvetanja. Biraju se zdravi neošteceni cvetovi i suše rasporedeni na prostirci u tankom sloju. Mesto sušenja mora biti u hladu i na promaji, kako bi cvetovi sacuvali prirodnu boju. Osušena droga cuva se u papirnim kesama na suvom i tamnom mestu. Rok upotrebe je 2 godine. Odnos sveže i suve droge je 5:1

Opis droge: Ljubicastopurpurni, bledoružicasti do beli cvetovi bez mirisa i malo stežuceg ukusa. Krunice cvetova duge su do 8 mm. Mogu da sadrže do 13% vlage.

rizom kiprovine (Epilobii rhizoma)

Proizvodnja:

Rizom (podanak) kiprovine vadi se u prolece, neposredno pred nicanje biljke, tj kada je najviše hranljivih materija locirano u njemu. Sirovina se dobro opere i ocisti od tamnih, natrulih delova. Nakon toga se rizomi ogule i iseku na sitnije komade. Ovako pripremljena roba suši se u sušari na temperaturi do 70 ° C. Suva droga pakuje se u papirne džakove i odlaže u skladišta. Rok upotrebe je 3 godine.

Opis droge: Suva droga nema miris, a ukusa je slatko-otužnog. Dozvoljen sadržaj vlage u ocišcenoj sirovini krece se do 14%. Suva droga ne sme sadržati strane primese i mineralne materije više od 1%.

list kiprovine (Epilobii folium)

Proizvodnja: Berba listova kiprovine izvodi se pocetkom leta, kada su potpuno formirani i bogati lekovitim materijama, tj kada su najboljeg kvaliteta. Rucno obrani listovi suše se rasporedeni u tankom sloju. Proces se izvodi u hladu na promajnom mestu. Na taj nacin sirovina zadržala prirodnu boju. Vece kolicine mogu se sušiti u sušarama na temperaturi od 50 ° C. Odnos sveže i suve droge je 4:1.

Kad se radi o ,,Koporskom caju“ list se ne suši odmah posle berbe, vec se rasporedi u slojeve debele 5-8 cm gde odstoji 1 dan, kako bi zapoceo proces fermentacije, tj kako bi fermenti postali aktivni. Potom se odjednom taj proces prekida sušenjem u sušari na temperaturi od 100 ° C. Osušen list cuva se u papirnim ili jutanim vrecama uskladištenim na suvom mestu. Rok upotrebe je 2 godine.

Opis droge: Sirovina se sastoji od suvih listova. Normalno osušen list lako se lomi u rukama. Listovi su zelene ili zelenosive boje, izduženo-kopljastog oblika, na vrhu zaoštreni, a ka osnovi klinovidno suženi. Dugacki su 4-15(20) cm, a široki 0,7-2,0(3,0) cm. List dobrog kvaliteta mora biti oporog ukusa i bez mirisa. Usitnjene delove lista, koji prolaze kroz sito otvora 2 mm i listove promenjene boje, može sadržati najviše do 3%. Drugi delovi biljke mogu biti prisutni u sirovini najviše do 2%. Dozvoljen sadržaj vlage je do 12%, a pepela do 13%.

Kad se radi o ,,Koporskom caju“ iz njega se dobija proziran, zlatno-žuti napitak koji ima prijatan miris i slabo stežuci ukus.

NACIN UPOTREBE:

U medicinske svrhe, kroz oralnu upotrebu, koriste se biljni ekstrakti kiprovine u obliku odvara i caja. Od kiprovine se pravi poznati ,,koporski caj” (nazvan po selu Kopor, blizu današnjeg Petrograda u Rusiji). Dobija se iz fermentisanog lišca kiprovine i još uvek se konzumira kao vrlo prijatan napitak. Ipak on više nema komercijalni znacaj, koji je imao u ranijim vremenima. Ekstrat kiprovine nalazi primenu i u kozmetici, jer se od njega prave kreme, losioni, šamponi za kosu i vlažne maramice za bebe. Pored hranljivosti i lekovitosti, kiprovina se ubraja u najvažnije divlje medonosne biljke. Sa 1 ha pod kiprovinom prinos meda dostigne 500-600 kg, pa i više (cak do 1 tone). Srednja kolicina nektara, ubrana sa jednog cveta pri lepom vremenu, iznosi 12-15 mg. Izuzetni cvetovi (oni koji prvi procvetaju) daju i do 25 mg. U nektaru dominiraju fruktoza i glukoza. On sadrži do 50% šecera. Med dobijen od nektara kiprovine je skoro proziran.(sa zelenkastom nijansom). Pri kristalizaciji postaje beo. On poseduje nežnu aromu i vrlo je ukusan. Od omotaca polenovih zrna pcele proizvode propolis (lepak). Kiprovina se retko koristi kao stocna hrana (krma). Ne moze se upotrebljavati kao seno, jer joj prilikom skladištenja otpadne lišce. Od nje se uglavnom sprema silaža, pošto ispaša ne daje neke ekonomske rezultate, zbog nisku kaloricne vrednosti biljke. Peceni rizomi kiprovine mogu se upotrebiti kao surogat kafi. Vlakna dobijena iz suvih stabljika kiprovine, koriste se za izradu jakih ribarskih užadi i pletenje vreca. Paperjem sa semena, koje podseca na pamuk, pune se perjani jastuci. Zbog svojih invazivnih osobina kiprovina nalazi primenu kod zarastanja terena. Veštacki se unosi i opstaje na mestima gde je došlo do ekoloških katastrofa (izlivanje nafte i drugih štetnih materija). Primenjuje se i kod ucvršcivanja (vezivanja) zemljišta. Jednom ustanovljena biljka brzo se širi i pravi kolonije (raste u mnoštvu) po nasipima uz reke i kanale i na kosinama pored železnickih i drumskih saobracajnica. Može se koristiti i kao hortikulturna vrsta.

KULINARSTVO:

Kiprovina se najcešce upotrebljava kao sveža biljka. Od proleca do jeseni možemo uživati u posebnom ukusu mladih izdanaka, listova i rizoma (podanaka) ove biljke. Za jelo se koriste: socni vrhovi mladih stabljika i kiselkasti listovi. Mogu se spremati kao vitaminska salata ili ukusno varivo, slicno spanacu i kupusu. Poekad se ovaj zeleniš meša sa drugim biljkama kao što su: mišjakinja i loboda, a narocito je popularno varivo od mladih listova kiprovine i koprive. Cvetovi kiprovine dodaju se kao garnir (prilog) jelima od mesa i mešanim salatama, ali se najviše koriste kao sirovina u organizovanoj industriskoj proizvonji želea. Mladi rizomi kiprovine smatraju se delikatesom. Beru se u kasno prolece ili rano leto. Jupik eskimi potapaju ih u ulje ili otopljenu mast, kako bi ih tako konzervirane koristili tokom cele godine. Oni predstavljaju dobar izvor vitamina C i provitamina A (karotina). Vegeterijanci koriste kombinaciju proletnjih izdanaka i oguljenih rizoma kiprovine (sirovih ili obarenih), kao zamenu za šparglu. Rizom kiprovine može se jesti sirov, kuvan ili sušen pa samleven u hlebno brašno (prah). Zbog sadržaja skroba i šecera ima slatkast ukus, pa ga u SAD i Kanadi koriste kao zasladivac. Stavlja se u slatkiše (bombone), želee, sirupe, pa cak i u sladoled. Kada rizom kiprovine sameljemo u brašno može se koristiti za pecenje hleba, spremanje palacinki i domacih kolaca. U Rusiji se fermentacijom ovog brašna dobija alkoholni napitak. Sa starošcu lišce kiprovine postaje tvrdo i pomalo gorko, ali je u fazi precvetavanja biljke jedino dostupno za spremanje salata i raznih prženija (bez ulja). Sa starim listovima treba biti oprezan i imati pravu meru, odnosno koristiti ih samo u umerenim kolicinama. Sirup koji se cedi iz stabljike i cvetova kiprovine u sebi sadrži visok procenat sluzi, što ga cini posebno kvalitetnim pri tradicionalnoj izradi vocnih pita. Prvi naseljenici Aljaske koristili su slatku srcevinu sastruganu iz stabljike kiprovine za proizvodnju piva i sirceta. Masno ulje iz semena, takode se može upotrebljavati u ishrani.

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:

Iz kiprovine su izolovani makrociklicni elagni tanini (enotein A i enotein B), a oni inhibitorno deluju na enzime: 5a-reduktazu i aromatazu, ukljucene u metabolizam tostesterona. Inhibitori ovih enzima su inace potencijalni lekovi protiv benigne hiperplazije prostate.

- antispazmodik - sredstvo koje uklanja grceve

- ekspertorans - sredstvo za olakšano iskašljavanje i izbacivanje patološkog bronhijalnog sekreta

- laksativ - sredstvo za pražnjenje creva

- antiflogistik - sredstvo protiv upale kože i sluzokože

- sedativ - sredstvo za umirenje, protiv pojacane nervne razdražljivosti

- adstrigent - sredstvo za površinsko sakupljanje tkiva; smanjuje upale sluzokože i kože

- antipiretik - sredstvo za snižavanje povišene telesne temperature

- antiinflamator - sredstvo protiv upala

- hemostatik (hemostiptik) - sredstvo za zaustavljanje krvarenja

- dijaforetik - sredstvo za stimulisanje znojenja

- antiemetik - sredstvo protiv povracanja

- tonik - sredstvo za jacanje i oporavak organizma

NARODNA MEDICINA:

Upotrebljava se:

- kod benigne hiperplazije prostate, zapaljenja sluzokože i nekih ženskih bolesti

- kod angine i akutne respiratorne infekcije (odvar od rizoma kiprovine - za grgotanje)

- kod otitisa (upale srednjeg uha)

- kod anemije (malokrvnosti) i krvarenja (odvar od rizoma i nadzemnog dela kiprovine - po mongolskoj medicini)

- kod lecenja inficiranih (gnojnih) rana i cireva (ispiranje cajem, odvarom, od nadzemnog dela kiprovine i postavljanje

melema - kompresura od mekinja mladih listova kiprovine)

- kod nesanice i glavobolje (caj od nadzemnog dela kiprovine) – kiprovina ima umirujuce dejstvo, samo neznatno slabije

od valerijane (odoljena)

- kod kolitisa, gastritisa, cira na želucu i dvanaestopalacnom crevu (caj od nadzemnog dela kiprovine)

- kod opekotina i kožnih oboljenja (mast)

- kod kancera (raka)

- kod morije jezika i oboljenja u usnoj duplji (odvar od rizoma kiprovine - za grgotanje)

- kod gonoreje (tripera) i sifilisa (odvar od rizoma kiprovine – po tibetanskoj nedicini)

- kod zatvora i glavobolja (odvar rizoma kiprovine)

- kod malih boginja i škrofula (caj od nadzemnog dela kiprovine)

- kod proliva (dijareje), dizenterije i grceva u stomaku (caj od listova i cvetova kiprovine)

- kod promrzlina, uboja i modrica (posipanje suvim prahom od samlevenog rizoma kiprovine)

- kod skorbuta

OBLIK UPOTREBE:

Topla obloga (kompresura): Zaparenu ,,herbu“ kiprovine (nadzemni deo biljke u cvetu), treba dobro ispresovati i priviti na bolno mesto kod: hematoma, upale uha, bolova u mišicima, kostima i zglobovima.

Melem od mrvljenog lišce kiprovine: Pregršt svežih, mladih listova kiprovine, treba oprati i izlupati (smrskati) na dasci. Obradena masa prebaci se u emajliranu posudu i doda joj se rakijska cašica cistog nerafinisanog maslinovog ulja. Smesu potom treba dobro umesiti i njome natopiti cistu gazu. Ovako pripremljen melem privija se na cireve, rane i uboje, a potom se sve fiksira zavojem. Melem je nužno menjati jednom dnevno, sve do potpunog iscelenja.

Infuz od nadzemnog dela kiprovine: Napitak se priprema od 1 caše hladne vode i 15 grama sirovog nadzemnog dela kiprovine. Sadržaj treba kuvati 15 minuta, a potom ostaviti da odstoji još 45 minuta, pa procediti. Koristi se tako što se pije jedna supena kašika pre jela.

Caj od nadzemnog dela kiprovine u cvetu: Kolicina od 20 grama suve droge nadzemnog dela kiprovine u cvetu, prelije se sa 200 ml kipece vode. Sadržaj treba ostaviti da odstoji 2 casa, a potom procediti. Po 1 supena kašika ovako pripremljenog napitka uzima se 3-4 puta dnevno pre jela.

Odvar od rizoma kiprovine: Napitak se priprema od 250 ml vode i 10 grama suvog rizoma kiprovine. Sadržaj treba kuvati 20 minuta, a potom procediti. Pije se 3-4 puta dnevno po jedna supena kašika.

Odvar od nadzemnog dela kiprovine u cvetu: 15 grama suve droge nadzemnog dela kiprovine u cvetu treba preliti sa 250 ml kipece vode i kuvati još 20 minuta. Nakon toga sadržaj se sklanja sa grejnog tela, poklopiti i ostaviti da odstoji još 1-1,5 casa. Ohladen odvar treba procedi i piti po jednu supenu kašiku 3-4 puta dnevno pre jela.

Caj od fermentisanih listova kiprovine ,,Koporski caj“:

Najvecu isceliteljsku moc ima droga spravljena od sirovine koja je pre faze sušenja bila izložena prirodnoj fermentaciji. Ona sadrži dosta prirodnih supstanci, koje organizam lako usvaja.

Priprema caja: 15 grama dobro osušenih, a predhodno fermentisanih listova kiprovine treba preliti sa 250 ml kipuce vode, poklopiti, ostaviti da odstoji 30 minuta a zatim procediti. Dnevno piti tri puta po šolju caja, pre glavnih obroka, sa ili bez dodatka meda.

Sok od kiprovine: Cedi se iz mladih listova kiprovine, ubranih sa vršnog dela stabljike. Konzumira se ½ -1 supena kašika sveže iscedenog soka sa istom tolikom kolicinom meda 4 (cetiri) puta dnevno.

Brašno od rizoma kiprovine: Rizomi kiprovine se ogule, ociste od tamnih delova iskomadaju na sitnije delove i osuše. Ovako pripremljenu sirovinu sameljemo u mlinu za kafu. Dobijena smesa pomeša se u jednakim delovima sa kukuruznim brašnom i koristi za pecenje hleba, pogacica i palacinki.

TOKSICNOST:

Kada se lekoviti pripravci od kiprovine koriste u precizno odredenim dozama, ne postoji mogucnost da budu kontraindikovani. No, sa ovom biljkom moramo biti oprezni. Austrijski (nemacki) naziv ,,Unholdenkraut” – prevodi se kao ,,davolja trava”, cime se istice upozorenje na njene halucinogene (sedativne) osobine. Odvar od listova kiprovine može kod nekih ljudi izazvati mucninu. Ipak, najveca opasnost preti u rano prolece, kada se mlada, tek iznikla, kiprovina može lako zameniti sa nekim otrovnim biljkama iz porodice ljiljana. U toj fazi rasta, samo iskusno oko, može prepoznati mladu kiprovinu. Sigurnost u prepoznavanju, garantovana je jedino na osnovu karakteristicne strukture njene lisne nervature.

................

sa neta ;)
Imagine all the people living life in peace...
Avatar
dbhappy_mamma
 
Postovi: 995
Pridružen/a: 13 sij 2011, 17:13
Lokacija: Slavonski Brod

Re: kiprovina - vrbica -epilobium angustifolium

PostPostao/la dbhappy_mamma » 24 srp 2012, 08:27

VRBOVICA

Epilobium parviflorum

slika


Zbog velikoga broja vrsta vrbovice došlo je zacijelo i do nesigurnosti. Od ljekovitih vrsta valja spomenuti slijedeće: ružičastu vrbovicu (Epilobium roseum), sitnocvjetnu vrbovicu (Epilobium parviflorum), planinsku vrbovicu (Epilobium montanum - još neka narodna imena: šumska vrbovica, svilovina), tamnozelenu vrbovicu (Epilobium obscurum), lancetastu vrbovicu (Epilobium lanzeolatum), brežuljkastu vrbovicu (Epilobium collin um), močvarnu vrbovicu (Epilobium palustre), šljunkovitu vrbovicu (Epilobium fleischeri) i alpsku vrbovicu (Epilobium anagallidifolium). Sve ljekovite vrste vrbovice prepoznajemo po njihovim malim cvjetovima crvenkaste, blijedoružičaste ili skoro bijele boje. Cvjetovi su nasađeni na duguljastim, tankim sjemenim mahunama iz kojih nakon pucanja ispadaju sjemenke s bijelim, pamuku sličnim dlačicama. U Tirolu vrbovicu začudo poznaju pod imenom "ženska kosa". Kod spomenutih ljekovitih vrsta beremo cijelu biljku, dakle stabljiku s listovima i cvjetovima, pri čemu treba paziti da ju otkinemo po sredini - inače jako lako pukne, tako da mogu ponovno istjerati novi bočni izdanci. Nabrane biljke režemo još svježe. I u najtežim slučajevima pijemo dnevno samo dvije šalice čaja od vrbovice i to jednu šalicu ujutro natašte i jednu uvečer. Dvije vrste vrbovice koje s drugim, sitnocvjetastim vrstama jedva da možemo zamijeniti, ne smijemo brati. To su dlakava vrbovica (Epilobium hirsutum) i vrbolika (Epilobium angustifolium). U prve su cvjetovi veličine nokta na palcu i purpurno crvene boje. Često ju nalazimo u velikim grmolikim skupinama, visoka je do 150 cm, u plitkim vodama ili uz njih; stabljika i listovi su mesnati i na donjoj strani malo dlakavi. Poznati austrijski botaničar Richard Willfort, koji vrbovicu kao ljekovitu biljku vrlo dobro pozna, u svojoj ju knjizi ne spominje. Mogli bi ju, kako je rekao, vrlo lako zamijeniti s dlakavom vrbovicom, koja, za razliku od sitnocvjetne vrbovice, ima najmanje pet puta veće cvjetove, mesnatiju peteljku i listove, znatno je viša i suprotna djelovanja. Vrbolika, koja se u narodu naziva i kiprej, kiprovina, ciperje, vrbova nužica, noćurak, visoka je do 150 cm, najčešće raste na šumskim proplancima, rubovima šuma, krčevinama i malinovom grmlju. Veliki purpurno crveni cvjetovi stoje na dugim, piramidnim, labavim grozdovima na crvenkastoj stabljici. Vrboliku nalazimo u velikom broju, a njezini cvjetovi blistaju kao vatrenocrvena ploha. Svatko, tko pozna tu ljekovitu biljku, cijeni ju i čuva pažljivim branjem od istrebljenja. Biljka nakon branja izraste još dva do tri puta. Ako podanak ostane u zemlji, slijedeće proljeće ponovo istjera. Mnogi oboljeli na prostati mogu uz pomoć vrbovice opet ozdraviti, čak često i tako da se ne moraju podvrći operaciji. Ako je operacija već obavljena, čaj od vrbovice uklanja žarenje ili druge tegobe koje se nakon operacije često javljaju.
NAČIN UPORABE
Priprema čaja: 1 vrhom punu čajnu žličicu bilja stavimo na 1/4 I vode, samo oparimo, pustimo da kratko odstoji. Pijemo samo dvije šalice dnevno, ujutro natašte i uvečer pola sata prije večere .



Izvor teksta: Maria Treben "Zdravlje iz Božje ljekarne"
Imagine all the people living life in peace...
Avatar
dbhappy_mamma
 
Postovi: 995
Pridružen/a: 13 sij 2011, 17:13
Lokacija: Slavonski Brod

Re: kiprovina - vrbica -epilobium angustifolium

PostPostao/la franevrs » 24 srp 2012, 21:02

Uf....uf......bravo na trudu dbhappy mama :bravo :bravo

pozz............. :D
Frane Vrsalović
Avatar
franevrs
 
Postovi: 793
Pridružen/a: 22 sij 2011, 14:15
Lokacija: Brač

Re: kiprovina - vrbica -epilobium angustifolium

PostPostao/la daliborsicanica » 25 srp 2012, 07:10

i ja plješćem na trudu dbhappy_mamma. pozdrav :bravo
daliborsicanica
 
Postovi: 10
Pridružen/a: 14 sij 2011, 19:54
Lokacija: Kiseljak, BiH

Re: kiprovina - vrbica -epilobium angustifolium

PostPostao/la Debejac » 05 ruj 2012, 09:18

E, ovako se poučavaju i potpomažu drugi, čist školski primjer, stoga čestitam.

Znam ovu biljku, ali ništa više. Zato je dobro što ste je opisali detaljno. Zanimljivo kako sam je primijetio. Ribario sam često obalama Vrbasa i, dok sam se provlačio kroz raznorazni korov, stalno nešto pukne pa me trzne. Provjeravam i ne mogu ustanoviti šta je. Slučajno sam jednom licem bio okrenut prema 2 m visokoj biljci i nisam povjerovao očima: sjemenarnik pukne i sjeme štrcne. Polahko približim prst i čim dotaknem, opet.

Inače, pčele iz dubokih cvjetova izlaze žute, a posebna je draž slušati je kad se uvuče unutra u cvjetni tunel.

Nedavno sam slučajno saznao i za vranilovu travu, a na pčelinjaku je imam godinama pored: kadulje, lavande, više vrsta menti, matičnjaka, sljeza, hrena...

Inače, ovih dana ove biljke su domaćini pčelama, pored mora divlje metvice u narodu poznate pod imenom konjska metvica, koju pčele masovno posjećuju.

Hmmm, ima jedna biljka sitnih žutih i bijelih cvjetova, odavno je posmatram, pčele je neobično vole, a ne znam koja je. Na pčelinjaku se razmnožila i ne diram je. Druguje sa žutim kantarionom. Možda postavim sliku pa da odgonetnemo koja je to biljka.

Pozdrav, svako dobo!
Koga li se ljudi na zemlji više plaše: Boga ili Njegove opozicije, đavola?
Avatar
Debejac
 
Postovi: 4402
Pridružen/a: 21 lis 2011, 00:33
Lokacija: Srednja Bosna, 600 m n.v.


Natrag na Ljekobilje, medobilje ili samo bilje...

Online

Trenutno korisnika/ca: / i 1 gost.

cron